no one has a reason to be silent anymore
the walls have fallen
we stare like insects awoken by the ring of the burning leaves
the world’s becoming smaller
after the gynaecological intervention the animals remain calm yard devices
we’re packing small toys plastic or made of coloured metal
sweden burning like a cigarette in the saleswoman from the corner’s room
the mint oil is freezing under the alcohol sunset
the wind is swaying obituaries criminal proceedings and the stride of the
border police
winter and children’s palms
the dead and warm rabbit’s skin touching you
someone’s mumps breathing
there’s no reason to be silent about everything a body can tell
blindness
drunkenness
free fall
pliant ankles protected by the god’s firm grip
in the consultants firm window lips hovers:
just jump
the bubbles of joyous news in impeccably airy syntax of stock market reports
quiet shores holding the shiver of the bridges with their long palms
from the rivers’ eyes growing willows fiscal bills empty cigarette boxes the
weekend packaging
the life that may day picnic-goers had forgotten about left them behind
the river current’s blurring the reflections of the shapes with soft garbage
the boys are blinded by the avalanche of heartbeats when the pen of a tennis player
leaves a short trail on a sweaty ball
the commercials shallows filling up with noon
everything tied up by stretched ligaments and relentless juice is flowing away
down the time
to the right the bodies under the pleasant chlorine of the city pool are
crowding
branch-offices in glass refreshed used cars shaved anger
saying: we can do more
we can do more because there’s no reason
melting turnover calls for a mild caution
above the sluggish city the winds have already been slowly trying on the flag
dresses
the patrol car again at the same spot
the streets full of empty things
how to speak to the tanned arms trained smiles imposing curves
notice everything and nothing at the same time
corporations agreeing on the relentless decrees of our body and skin
the air’s tingling from the all-encompassing nodding
yes yes yes
while those in the night whisper about the night
while the factory noses are being cut by an invisible hand of decay
don’t you feel all the unspoken slowly melting in warm spit
say yes
the voice sprouts emerging through the tears on the cheap t-shirt
or expensive blouses making long phone calls and driving off into the
sunset
why just stand between the fallen walls
speak freely
and say:
yes
say yes
yes
више нико нема разлога да ћути
срушени су зидови
гледамо као инсекти разбуђени прстеном тек запаљеног лишћа
свет постаје мањи
за гинеколошком интервенцијом животиње остају мирни дворишни апарати
пакујемо мале играчке од пластике или обојеног метала
шведска гори као цигарета у соби продавачице са угла
ментино уље леди се под сутоном алкохола
ветар њише посмртнице кривични поступак корак граничне полиције
зима и дечији дланови
додирује те мртва и топла зечија кожа
нечије заушке дишу
нема разлога да се прећути све оно што се може рећи телом
слепило
опијање
слобадан пад
гипке зглобове чува божији сигуран стисак
у прозору усни консултантске фирме лебди:
само скочи
мехури радосних вести у беспрекорно прозрачној синтакси берзанских извештаја
тихе обале својим дугим длановима придржавају дрхтаје мостова
из очију река расту врбе фискални рачуни кутије цигарета амбалаже викенда
живот на који су првомајски излетници заборавили оставио их је за собом
матица мути одразе облика меким смећем
дечаци заслепљени лавином откуцаја када оловка
тенисера остави кратки траг на знојавој лоптици
плићаци реклама пуне се подневом
све оно увезано напетим тетивама и неумољивим соком отиче низ време
десно се тискају тела под пријатним хлором градског купалишта
стаклене филијале свежа половна возила обријан бес
говоре: можемо више
можемо више јер нема разлога
промет који се топи позива на благи опрез
над учмалим градом ветрови већ полако испробавају хаљине застава
патролна кола опет на старом месту
улице препуне празних ствари
како говорити тамним рукама извежбаним осмесима наметљивим неравнинама
истовремено приметити све и ништа
корпорације сагласне са неумољивим декретима нашег тела и коже
ваздух бриди од општег климања главом
да да да
док они у ноћи шапућу о ноћи
док носеве фабрика расеца невидљива рука пропадања
не осећаш ли како се све оно неизговорено полако топи у топлој пљувачки
реци да
младице гласа пробијају се из процепа на јефтиној мајици
или скупе кошуље телефонирају дуго и одвозе се у сумрак
зашто да само стојиш између срушених зидова
говори слободно
и реци:
да
реци да
да